Pritisak tela vidimo na osnovu postojanja njihovih tragova u pesku ili snegu; a vrednost pritiska ocenjujemo na osnovu dubine tragova.
Bez skija noge nam duboko propadaju u sneg. Čovekova težina na skijama se raspoređuje po čitavoj dodirnoj površini sa snegom.
Kada je čovek na skijama, dodirna površina je znatno veća od dodirne porvršine stopala i snega.
Da zaključimo, dejstvo sile ne zavisi samo od jačine te sile, nego i od površine na koju se to delovanje raspoređuje.
Što se sila rasporedi na veću površinu, to ona manje pritiska podlogu.
Pritisak je brojno jednak intenzitetu sile koja deluje normalno na jedinicu površine koju pritiska.
Jedinica za pritisak je paskal i obeležava se sa (Pa).
Paskal je pritisak sile jednog njutna kada ona normalno deluje na površinu od jednog kvadratnog metra.
Jedinica za pritisak dobila je ime po slavnom naučniku Blezu Paskalu. Jedan Paskal (1Pa) je veoma mali pritisak – to je otprilike pritisak koji vrši jedna mala čokoladna bombona na vaš dlan. Zbog toga u fizici često koristimo veće jedinice poput kilopaskala (1kPa=1000Pa).
U praksi se koriste i veće jedinice:
Pritisak se kroz čvrsta tela prenosi direktno u pravcu i smeru sile koja deluje.
“Zanimljivost za šestake”
- Fakir na krevetu od eksera: Zašto se čovek ne povredi kada legne na stotine eksera? Zato što je njegova težina raspoređena na stotine malih vrhova. Ukupna površina je dovoljno velika da pritisak na svakom pojedinačnom mestu bude mali. Da pokuša da stane na samo jedan ekser, pritisak bi bio ogroman i ekser bi probio kožu.
- Životinje u prirodi: Slonovi imaju ogromna stopala kako bi njihova velika težina vršila manji pritisak na tlo, sprečavajući ih da potonu u blato. S druge strane, komarac ima izuzetno tanak i oštar „alat“ za ubod kako bi uz minimalnu silu stvorio ogroman pritisak i probio kožu.
